Šesti Inovantage izveštaj

Novosti Objavljeno:  04.01.2021

Pandemija Covid-19 prouzrokovala je ekonomsku recesiju i poremetila stanje na tržištu rada. Poboljšavanje automatizacije i hitna potreba za digitalnim rešenjima, čak i za svakodnevne zadatke, potkopavaju poverenje u veštine i znanje pojedinaca na tržištu rada. Lokalne ekonomije su morale da idu kroz krizu same, te da je reše samostalno. Posledica dobrih odluka je brz oporavak država regiona Istočne Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike (EEMENA).

Inovantage izveštaj prikazuje svojstva radne snage u EEMENA regiji i analizira svetske trendove u razvoju i učešću, s fokusom na države iz regiona Istočne Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike (države Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Srbija, Grčka, Turska, Tunis i Ujedinjeni Arapski Emirati).

Spremnost za rad

Ovim izrazom opisujemo postupak opremanja pojedinaca svim veštinama, istrajnošću i otvorenošću potrebnim za pronalaženje novog posla, kao i za prepoznavanje boljih prilika ako do istih dođe. Spremnost za rad je lična otpornost koju bi pojedinac trebalo da nauči, u idealnom slučaju, već u srednjoj školi (Kate Campell, 2019).

Jedan od elemenata spremnosti za rad je mogućnost zaposlenja. Prema rezultatima istraživanja, čini se da region uglavnom ima problema sa zaposlenjem kadra. Gotovo sve zemlje u regionu se bore da pronađu kvalifikovane radnike zbog neusklađenosti obrazovnog sistema i praktičnih veština na tržištu rada. To sugeriše da su kompanije korak ispred obrazovnog sistema, te bi u budućnosti trebalo da mu pomognu da se usredsredi na pragmatičniji kurikulum.

Izgleda da politike obrazovanja i učenja tokom celog života nisu prioritet za stvaraoce politika ili privatne investitore. Učinak starenja stanovništva u regionu još nije vidljiv u potpunosti. On će se prikazati postepeno, te će svi akteri morati da budu više angažovani u novom stvaranju i prekvalifikaciji ljudi.

Još jedan pokazatelj koji ukazuje na spremnost za rad je niska ocena spoljne otvorenosti u većini zemalja. Ova karika opisuje kako se zemlje rangiraju u smislu stranih direktnih ulaganja i prenosa tehnologije, priliva visokokvalifikovanog kadra, broja migranata, broja stranih studenata i rasprostranjenosti stranog vlasništva.

Oporavak regiona nakon pandemije

Pandemija Covid-19 potresla je globalnu ekonomiju. Zemlje Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Severne Afrike (EEMENA) delovale su brže i odlučnije zbog blaže međunarodne integracije. Uticaj na BDP nije bio tako jak kao na zapadu, budući da je većina zemalja 2020. završila s kvartalnim pozitivnim trendovima. Doslednom kvalifikovanom radnom snagom srednjeg nivoa (kolona VT skills) i dobrom prilagodljivošću lokalnih kompanija, države su privremeno ublažile uticaje na ekonomiju. Očekuje se rast u 2021. godini, ali tempo oporavka je veoma neizvestan i zavisi od trajanja pandemije, dostupnosti i distribuciji vakcina i stepenu poboljšanja u spoljnoj trgovini i ulaganjima. S drugim talasom zaraze Covidom-19 koji zahvata Evropu, oporavak bi mogao da bude slabiji od očekivanog, pogotovo ako se pandemija pogorša.

Oporavak Srbije

Srbija je zauzela 58. mesto za GTCI 2020, i vidljiv je značajan uticaj pandemije. Projektovani pad realnog GDP-a je 3% za 2020. i oporavak je bi trebalo da počne u 2021. Država je većinu raspoloživog fiskalnog prostora iskoristila rano u toku pandemije, što je rezultiralo ekonomskim smanjenjem od 6,4% u drugom tromesečju 2020. godine. Smanjenje je bilo manje izraženo nego u susednim zemljama, ali je ipak dovelo do malog porasta nezaposlenosti i siromaštva. Kako Srbija doživljava recesiju, a javni dug naglo raste, budući fiskalni prostor za podsticanje oporavka je ograničen.
Novoformirana vlada bi trebalo da nastavi da sprovodi programe koji se bave strukturnim slabostima i povećavaju efikasnost javnog sektora, uz održavanje makroekonomske stabilnosti.
Očekuje se da će Srbija uvesti program zelenog rasta u svoja nastojanja da pokrene ekonomski oporavak nakon Covid-19. Ovo je od vitalnog značaja za odgovor na izazove koji uključuju smanjenje broja stanovnika, nedostatak radne snage i klimatske promene. Održivi ekonomski rast Srbije uveliko će zavisiti i od tempa pristupanja Evropskoj uniji (Svetska banka, 2020).