Novo istraživanje #CtheFuture pokazuje da mladi pripadnici generacije Z veruju da će neke takozvane soft skills veštine generalnih direktora biti važnije nego hard skills na koje se trenutno najviše obraća pažnja. Takođe smatraju da će iskustvo i neformalno obrazovanje nadvladati univerzitetsko obrazovanje kada su u pitanju direktorske pozicije.
Danas su objavljeni rezultati ankete „Leaders of tommorow“ tokom koje je ispitano 5000 pripadnika „Generacije Z“. Budući da će do 2025. godine milenijalci i Z generacija činiti 75% globalne radne snage, istraživanje proglašava kakve to kvalitete mladi očekuju da budući lideri poseduju.
Najvažniji zaključci izvučeni iz ankete su sledeći:
-
70% pripadnika generacije Z smatra da je za lidere 2050. godine važnije da su prilagodljivi različitim sredinama i situacijama, harizmatični, timski nastrojeni (što su neke od osobina koje su sastavni deo ličnosti), a manje bitno da su samo vrhunski stručnjaci u jednom specifičnom poslu.
-
Najvažnija veština koja je potrebna budućim generalnim direktorima jeste sposobnost da uspešno upravljaju ljudima i timovima, praćena sjajnom komunikacijom i kreativnošću.
-
51% ispitanih veruje da univerzitetska diploma uopšte neće biti neophodna.
-
Više od polovine, dakle 55%, kaže da je eksperimentalno učenje najbolji način za stvaranje najuspešnijih lidera.
-
Samo 6% smatra da je diploma fakulteta ili univerziteta najbolji način da se pripreme budući lideri, uz lične osobine koje moraju da razvijaju.
Da li znate da još uvek nije utvrđen precizan datum kada Generacija Z počinje ili se završava? Demografi i istraživači obično za početak uzimaju vremenski opseg od druge polovine 1990-ih do ranih 2000-ih ali još uvek nema konsenzusa o tome kada je završena.
Značajna karakteristika ove generacije jeste da su prva generacija kojoj je Internet tehnologija dostupna od najranijeg detinjstva. Pripadnici Generacije Z se smatraju dobro snalažljivim sa tehnologijom, a interakcija na sajtovima društvenih mreža je značajan vid njihovog druženja. Pojedini kritičari smatraju da je odrastanje u Svetskoj ekonomskoj krizi ovoj generaciji dalo osećanje nesigurnosti, ali i probudilo veću želju za preduzetništvom i uspehom nego njihovim prethodnicima – milenijalcima.