Vreme je da stavite mentalno zdravlje u fokus

Novosti Objavljeno:  10.10.2021

Pandemija COVID-19 izdigla je našu ulogu stručnjaka za ljudske resurse, ističući koliko je naša oblast važna za poslovanje kada je u pitanju briga o našim radnicima, koji su srce naših kompanija.

Mentalno zdravlje, blagostanje, burnout i stres, su pored drugih ključnih pitanja, bili na umu lidera (kao i umu zaposlenih!) od početka pandemije COVID-19.

Uprkos tome, mnogi lideri i radnici se bore da otvoreno i iskreno razgovaraju o mentalnom zdravlju. Ljudi dugo nisu razgovarali o temama poput anksioznosti, depresije i drugih problema mentalnog zdravlja, jer su predstavljale neku vrstu tabua. Sa Svetskim danom mentalnog zdravlja, vreme je da se pažnja usmeri na ovo važno pitanje i otvoreno razgovara o tome kako kompanije mogu bolje da podrže svoje ljude, njihovo blagostanje i njihovo mentalno zdravlje -posebno kada se kompanije vraćaju na rad posle pandemije.

Istraživanje je jasno: Burnout je veliki problem

Širom sveta, zemlje i kompanije se bore da upravljaju posledicama ovog fenomena kod zaposlenih.

Sada je, više nego ikad, važno da preduzeća ponovo procene kako mogu bolje da podrže mentalno zdravlje zaposlenih.

Prema našem Resetting Normal istraživanju, skoro 40% radne snage smatra da je burnout izazvao značajnu zabrinutost, dok 34% žena kaže da se njihovo mentalno zdravlje pogoršalo u poslednjih godinu dana. Još je gore za mlade lidere: 54% mladih lidera navodi da su doživeli burnout, ista grupa koja snosi značajnu odgovornost za budući napredak.

Prema našem istraživanju, većina menadžera još uvek zaostaje kada je u pitanju identifikovanje znakova ovog fenomena kod zaposlenih. Više od polovine svih rukovodilaca kaže da teško mogu identifikovati kada se njihovi radnici bore sa problemima mentalnog zdravlja (53%) ili sa prevelikim radom i burnoutom (51%).

Zaposleni se slažu. Skoro četvoro od 10 radnika pati od prekomernog rada, a njihovi menadžeri to ne primećuju uvek. Šezdeset i sedam posto neupravljača kaže da njihovi lideri ne ispunjavaju njihova očekivanja u pogledu provere njihovog mentalnog zdravlja.

Budući hibridni model rada može da otkrije više mogućnosti za unapređenje diverziteta i inkluzivnost unutar radne snage. Kompanije mogu postići ove ciljeve sam kroz izgradnju boljeg i fleksibilnijeg radnog okruženja, kao i kroz veći fokus na dobrobiti zaposlenih. Šta je ključ za ovakav model? Mentalno zdravlje. To je trend koji je naše istraživanje tokom pandemije potvrdilo.

Ne postoji univerzalan pristup za problem mentalnog zdravlja

Celokupno istraživanje ukazuje na jedno rešenje – kompanije sada moraju da preduzmu mere u vezi sa mentalnim zdravljem. Vreme je da dozvolite otvorene, iskrene razgovore.

Postoje različiti pristupi koje kompanije mogu iskoristiti da utiču na problem mentalnog zdravlja na način koji je za njih odgovarajući. Povećanje broja dana koje ljudi mogu uzeti zbog bolesti ili mentalnog zdravlja možda nije pravi način za rešavanje ovog izazova, ali je svakako odlično polazište.

Kompanije moraju stvoriti i ojačati kulturu u kojoj njihovi ljudi i lideri mogu iskreno da razgovaraju o ovom izaovu. Važno je stvoriti sredinu koja omogućava empatiju na radnom mestu.

Lidere treba osnažiti, obučiti i podržati da identifikuju i rešavaju situacije u kojima se njihovi ljudi bore sa prekomernim radom, burnoutom i drugim problemima mentalnog zdravlja. Drugim rečima, emocionalna inteligencija jedna je od ključnih kompetencija sadašnjih i budućih lidera.

Kako se mentalno zdravlje uklapa u opšte dobro

Mentalno zdravlje nije izolovano. Ono je međusobno povezano sa drugim aspektima blagostanja, poput fizičkog zdravlja i društvenog blagostanja. U stvari, studije su pokazale da vežbe, od plesa do aerobika do plivanja i sličnih aktivnosti, mogu da pomognu pri ublažavanju depresije i anksioznosti.

Jedno istraživanje u kome je učestvovalo više od 1,2 miliona ljudi u SAD-u pokazalo je da ljudi koji redovno vežbaju mesečno prijavljuju 1,5 manje dana sa lošim mentalnim zdravljem, u poređenju sa onima koji ne vežbaju. Takođe, kada su ljudi jako povezani sa drugima, to takođe može imati pozitivan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Zbog toga je takođe važno da kompanije holistički pristupe dobrobiti svojih ljudi i razmotre sve aspekte jednačine.

Kompanije prvo moraju da shvate šta je ljudima potrebno za njihovo blagostanje, jer, kao što je već istaknuto, ne postoji univerzalan pristup za sve ljude. Svaka kompanija je drugačija i svaka kompanija će zahtevati drugačiji pristup blagostanju. Kombinacijom anketa zaposlenih, sastanaka i radionica možete saznati šta ljudima treba. Kada kompanija ima jasnu sliku šta je potrebno njihovim zaposlenima, bolje će razviti plan koji može uključivati različite resurse, procese i obuku za njene zaposlene i lidere.

U Adecco Grupi smo vršili redovne Pulse provere tokom vrhunca krize COVID-19 da bismo bolje razumeli kako možemo da pomognemo našim radnicima. Nastavljamo sa redovnim anketama kako bismo proverili kako su naši ljudi. To nam je pomoglo da stvorimo opipljive akcije i politike za pomoć ljudima, poput naših New World Guiding principa. Ovaj skup vodećih principa pomaže nam da se krećemo kroz promenljive situacije, dok vidimo promene u načinu na koji ljudi rade i kako ljudi žele da rade u budućnosti. Naše smernice uzimaju u obzir elemente poput hibridnog rada i uspostavljanja bolje ravnoteže između kancelarijskog i rada od kuće, dajući prioritet kulturi zasnovanoj na rezultatima i preduzimajući akcije sa ciljem poboljšanja blagostanja. Vodeći principi prilagođeni su svakoj zemlji, jer u obzir uzimamo i lokalne potrebe naših kolega i lokalne kulturne aspekte. Takođe nastavljamo da vodimo radionice širom sveta radi daljeg razvoja našeg globalnog pristupa dobrobiti ljudi, pored lokalnih inicijativa koje već podržavaju dobrobit naših ljudi u našim zemljama širom sveta.

Gordana Landen, CHRO, The Adecco Group

Gordana je državljanka Švedske, rođena 1964. godine. Diplomirala je na Stokholmskom univerzitetu sa diplomom iz oblasti razvoja ljudskih resursa i radnih odnosa. Gordana se pridružila Adecco grupi 2019. godine i član je Izvršnog odbora od januara 2019. Pre nego što se pridružila Adecco grupi, radila je kao Chief Human Resources Officer u kompaniji Signify (ranije Philips Lighting) u Amsterdamu od novembra 2015. Između 2008. i 2015. godine , bila je viši potpredsednik za ljudske resurse u švedskoj kompaniji SCA, koja se bavi proizvodnjom papira. Gordana je provela 15 godina radeći za švedsku telekomunikacionu kompaniju Ericsson u Švedskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Ona je bila potpredsednica za ljudske resurse, organizaciju i poslovne usluge u periodu od 2006. do 2008. godine, nakon čega je napredovala sa širokim spektrom uloga u ljudskim resursima, uključujući regionalnog menadžera za ljudske resurse i direktora za ljudske resurse i organizaciju.